"Nekad je sve bilo bolje", to je mrtvi komentar. Nekad je bilo nekoliko stvari koje je bilo lakše razumjeti.
Ali klasika koja nam se sada toliko sviđa? U to vrijeme predstavljali su tadašnje stanje tehnike. Mijenjati ulje svakih 2.000 km? Potrošnja ulja od 1 litre na 1000 kilometara, vrhunski remont na 20.000 km? To je bilo sve normalno. Tada samo, a sada više nije problem. Jer mi više ne koristimo svoje klasike 'za kruh'.
A sada je tu Intermot, dvogodišnja izložba motocikala u Kölnu. A u toj Valhali za sve što je moderno bilo je podosta motocikala koji su svojevrsni danak prošlosti. Prvo, Kina je otkrila prošlost na putu u budućnost. U Kini se za razna nejasna ili ukradena odobrenja izrađuje ogroman broj blokova motora Honde i Suzukija do oko 250 ccm za domaće tržište. Ali one obično kocke od osamdesetih godina izgledaju nam prirodno. I da, tu su Brixton, Hanway, MASH i Skyteam. Te tvrtke čine - za male promjene - tada najljepše počasti motociklizmu. Naravno da nisu klasični, ali kao "igračka za dodatne" ili druge potrebe + obilazak sela, koji su im dragi. Najljepše je što iza 'dizajna' barem MASH-a i Brixtona stoji francuska i austrijska kontrola kapitala i kvalitete dizajna. A ovo drugo sigurno nije nevažno.
Kinezi za poneti
Kinesko odvoženje obično je manje dovršeno od klasičnog japanskog, dizajn je ponekad samo pomalo lociran, motori obično imaju manje snage (kompresije) od originala iz šezdesetih i osamdesetih godina prošlog stoljeća, ali ipak ...
Tek kad smo pogledali Skyteam Snakea, postalo nam je pomalo čudno. Jer, ono što je u Soïchirovo ime pošlo po zlu kad je Kinez došao na ideju da okvir s tridesetim izgledom opremi jednostavnom teleskopskom vilicom i jednocilindričnom 125 ccm (Hondaclone). Zmija mora biti i počast Indijancu ... Ipak, u programu Skyteam ima nekoliko prilično lijepih stvari ...
